Шах

Шах се појавио једног давног датума, који се губи у магли протеклих вијекова. Историчари тврде да је угледао свјетлост дана први пут у Индији, у свом првобитном облику „чатуранги“. Касније је претрпио извјесне модификације и прије него што је добио данашње име био је „шатранџ“.

   Али о томе када је и гдје је настао шах још и данас се ништа не зна поуздано а шаховски писци и хроничари прибјегавају разним анегдотама и легендама о његовом постанку. Поуздано се зна једино да је његова прадомовина негдје у Азији, са најприхватљивијом претпоставком да би то могло да буду Персија или Индија.

   Иначе, шаховска игра први пут се спомиње 600. године нове ере у персијском спјеву „Каранамак“, о животу владара Артаксерксеса. Прва шаховска књига објављена је у Арабији у IX вијеку, а најстарија забиљежена партија датира из X вијека а одиграна је у Индији.

   Шах је таква интелектуална дјелатност која у себи садржи и у којој се сучељавају компоненте и спорта и умјетности и науке. Шах може да буде осим тога и игра, забава и разонода. У шаху се најбоље огледају човјечији темперамент и карактер. Шах је и математика и геометрија. Шах је борбена вјештина у којој се мора планирати, смишљати, у којој бољи стратег побјеђује. Шах је, једном ријечи, живот у малом.

   Познато је да и слијепа и слабовида лица веома радо и често играју ову древну игру, а поједини од њих постижу врхунске резултате, не само у међусобним надметањима, него и у конкуренцији шахиста без оштећења вида.

   Шаховска табла је прилагођена слијепим шахистима у смислу да су црна поља испупчена, физички издигнута, у односу на бијела, а боја фигура се разликује такођер зависно од неке физичке ознаке на самим фигурама. Међутим, пошто је шах мисаона игра многи слијепи све комбинације стварају у глави „игра на слијепо“ тако да шаховска табла служи више као мјесто гдје се одигравају већ унапријед смишљени потези и комбинације.

   Историја шаха међу слијепима од 1960. године до данас је богата и славна. До Сада је одиграно дванаест олимпијада слијепих шахиста, а на свим је наступила и репрезентација Савеза слијепих Југославије односно Србије и Црне Горе. На прве двије освојили су златне, а на наредних седам сребрене медаље. Као најбољи слијепи шахисти истичу се: Миленко Чабаркапа из Београда који је као досадашњи рекордер учествовао на једанаест олимпијада, на првом и другом свјетском првенству слијепих шахиста 1966. и 1970. у Њемачкој и Холандији освоио је прво мјесто, а 1975. у Њемачкој на трећем свјетском првенству био је трећи. Године 1960. као једини слијепи учесник побједио је на међународном мајсторском турниру који се одиграо у Италији (Ла Специја), на отвореном међународном велемајсторском турниру који се одиграо у Опатији 1985. у конкуренцији 205 шахиста заузео је тринаесто мјесто. Господин Миленко Чабаркапа је једини слијепи шахиста са подручја бивше Југославије који носи шаховску титулу Интернационални мајстор. Слијепи шахиста ФИДЕ мајстор Драгољуб Баретић из Новог Сада освоио је бронзану медаљу на трећем свјетском првенству слијепих шахиста које се одржало 1978. у Брижу, а 1965. и 1966. био је првак Војводине у конкуренцији шахиста који немају оштећење вида. Као једини слијепи шахиста 1961. и 1962. побједио је на међународном шаховском турниру који се одиграо у Италији (Империја). Овдје смо поменули само највеће успјехе Чабаркапе и Баретића, али то је само мали дио из њихове богате шаховске каријере. Изузетне резултате ова два шаховска великана у конкуренцији слијепих шахиста овом приликом нећемо набрајати, али само по себи, они се свакако и подразумијевају.

   Сходно оваквој шаховској традицији тј. Заинтересованости слијепих за шах Савез слијепих Републике Српске је уложио и улаже много напора на очувању и развоју шаховске дјелатности. Упркос тешком послијератном стању успјели смо организовати више сусрета шаховске репрезентације ССРС са репрезентацијама Савеза слепих Србије и Војводине. Наша екипа је на екипном првенству слепих Србије 2000. године у Кладову заузела прво мјесто.

У Савезу слијепих РС шаховска активност се спроводи кроз организовање такмичења на локалном нивоу (међуопштинске и градске организације), организовање и учешће на разним позивним такмичењима и пријатељским шаховским сусретима. Као плод овакве активности Савез је до сада организовао седам републичких појединачних шаховских првенстава за мушкарце, једно екипно, четири за жене и прво државно, а на другом, које се одржало у Мостару наши шахисти су такођер играли запажену улогу. Савез је на свим наведеним првенствима, уз обављање различитих организационих послова и улагање материјалних средстава, осигурао и медаље, дипломе, пехар за побједника и новчане награде за најбоље пласиране шахисте и шахисткиње. Слиједи приказ: